Najljepši citati Medium.ba
Đorđe Balašević citati o ljubavi, životu, ljudima

Đorđe Balašević citati o ljubavi, životu, ljudima

Tako to biva. Čudni su magneti u nama. Ništa nas ne privlači tako dobro kao odbijanje.

Nikom ne pričam o tome… brzo dodje taj talas i znam da ću da potonem…

.. I niko više nije bitan, svi su pesak prezren i sitan… Pesak ispod nas..

Tajne su kao device, s njima se mora nežno… Bilo bi tako slatko naprosto im strgnuti bluzicu, a opet, čarolija je potpuna tek ako ih pustiš da se otkriju same.

Dobro guram, kroz život buran i mada živim dosta sretno, ja nemam nikoga konkretno…Uz kog bi bio i sretan i lud i tako miran i siguran svud, ja nemam nikog da mašta i priča mi svašta svu noć…

Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam šta je stvarnost, ja sam hteo tačno takvu, to je čudna podudarnost, tačno takvu, ma ozbiljno vam kažem…

Nešto sam razočaran ovih dana. Proći će… ili neće… jedno od to dvoje…

Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči…

…Ne boj se, imam ja prilican cug…

Ja nisam luzer, o naprotiv, meni je osmeh lajt- motiv.

Snalazim se. Izmislili su milion načina da vreme prođe, a ni jedan jedini da se zaustavi.
Što se mene tiče, više i ne moraju da rade na tome. Ovo baš nisu neka vremena za zaustavljanje.

Složim poneki pasijans, najčešce onaj od devet prema jednoj karti, crveno na crno, ne znam kako se zove…

Otvorilo mi se već više puta, i mada svaki put uredno nešto poželim, želje mi se baš i ne ispunjavaju. Negde je zapelo…

Možda se ispunjavaju nekom drugom? Ne bi bilo prvi put…
Nema veze, ne ljutim se. Dobre su to želje, šteta bi bilo da samo tako propadnu.

Tišina koja je nastala za nekoliko trenutaka vukla je na čisti D-moll, i, posle ko zna koliko vremena, učinilo mi se da bih mogao da napišem pesmu.
Baladu, naravno…


Tih dana je bila takva suša, da se čak i Dunavom dizala prašina kad neka lađa prođe malo većom brzinom.

Ljudi su kao školjke – moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser.

Možda nisam maher da odmah procenim ljude, al’ puštam da im jezici odrede mesto u mom životu.

Dame biraju. O, još kako… I uglavnom izaberu barabe.

Bila je neko ko ne zna ostati. I nije ostala, nikada. A voleo sam je. I ona je mene volela. Svi su to znali, osim nas.

Čuvam je, sigurna je, a opet joj pružam malo slobode, a puno ljubavi i razumevanja. Znaš, jednog dana bih voleo da je moje dete zove mama.

Kad predugo traje, i tišina nekako zazvuči.

Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči.

Naposletku… Ti si dobro znala ko sam ja! Otkud sad te suze, moja mila?

Jedno je kad čezneš za nekim ko je daleko, a sasvim drugo kad čezneš za nekim ko je kraj tebe.

Postoji milion gradova u koje možeš da odeš, ali samo jedan u koji možeš da se vraćaš.

Izmislili su milion načina da vreme prođe, a ni jedan jedini da se zaustavi.

Sve sto ima da se kaze stalo je u manje od pet minuta..tek kada prozivis pesmu,shvatis njenu pravu vrednost i genijalnost..zivot je bas bezveze..i vreme..i ljudi..

Pravog muškarca, s kojim ćete trajati, nećete prepoznati po izgledu, po diplomi, po inteligenciji. Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas drži za ruku, kako vas ljubi, kako vas grli – ni prečvrsto da ostanete bez daha, a ni prelabavo da nestanete bez traga. Pravi vas drži taman onako kao treba, da znate čiji ste.

Mogla je ona bez njega. Itekako je mogla. Odlično je glumila hladnokrvnost, pred svima se trudila biti ravnodušna, iako se u njoj nešto preokrene svaki put kad ga neko spomene.

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono “ali” svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

S tugom jednostavno treba umeti. Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, uporno se moraš praviti da je ne primećuješ, pa će se kad-tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola. I pazi, pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu i onda si gotov. Jer Tuga nikad ne zaboravlja lica galantnih mušterija. I nikad te više neće zaobići.

Jednog dana zastaćete negde na sred neke dobro poznate ulice, pogledaćete u nebo i razumećete zašto se sve baš tako desilo. Duboko ćete udahnuti novi život i hrabrim koracima krenuti dalje, i najzad shvatiti da je život previše kratak da biste bili nesretni.

‎Kad ti je stvarno stalo do nekoga,njegove greške ne menjaju tvoja osećanja,jer razum se naljuti-ali srcu je i dalje stalo.

Zaboravio sam imena, brojeve telefona, mladeže na bezobraznim mestima, ničega se više ne sećam.
Svi pravi mangupi boluju od amnezije…
Pamtim samo onu paniku hemije u vazduhu, kad se Veverica pojavila na vratima kafea “Charlie”, sa rukama u džepovima pantalona od tvida, ogrnuta mirisom decembra i pečenog kestena koji više ni jedan fajront nije uspeo da izjuri iz lokala.
Da, nedavno sam svratio na cugu. Taj kafe još uvek tako miriše…
~
Te jeseni sam ponovo čuo pesmu koju sam godinama potiskivao, misleći da je davno otpevana, i napokon sam shvatio da je to moja pesma, moja i božija, i da je nikad niko neće čuti ako ne nađem pravi način da je oslobodim.
Nosio sam je u glavi kao neku novu, bezimenu boju, koju nikako ne mogu objasniti onima koji znaju samo plavu, crvenu i žutu…
~
Od nakita je nosila jedino oči, i ja sam u tom trenutku uzalud tražio reč koja bi ih objasnila.
Za razliku od crnih, krupnih, sanjalačkih, razmaknutih, plavih i sličnih, njene oči su se mogle objasniti samo sa više reči, ali za to nije bilo vremena.
~
Teško se budim, a još teže prestajem da sanjam. Seo sam na ivicu kreveta, otresao snove sa ramena, i pokušao da se setim kratkog sadržaja prethodnih nastavaka.
Šta radim?
Moj stari je uvek uživao gledajući me kako dolazim sebi, i kao klinca me je to užasno nerviralo, ali sam kasnije i sam voleo da neke, koji su mi bili dragi, posmatram kako se bude.
~
Sretni nikad ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesretne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni…

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.